top of page

 

Прво имајте на уму ваше здравље. Дуго седење за компјутером ствара последице: за очи / вид, мозак / нерве / мишиће / кичму.. рад срца.. схватите ово озбиљно. Па прво осмислите или прилагодите себи радни амбијент.

 

Што сте више удаљени од рачунара то боље, што мање седите, што мање гледате у екран, што мање држите миш за столом и главу тј врат у истој и незгодној позицији, то боље..

Што је екран већи, светлији, то горе, што више уређаја у соби и што дуже раде у вашем присуству, то горе, што више бежичног преноса у месту где боравите, то горе..

Не треба преувеличавати, то вам неће много нашкодити али мало по мало и све скупа – то штети вашем здрављу.

Што се самог рачунара тиче, ствари су нешто простије.. Што је место рада просторније, чистије и хладније, то боље, што је натрпаније, прашњавије и топлије, то горе.

 

Два највећа непријатеља електронике су топлота и прашина.

 

Рачунар се мора редовно и изнутра чистити, како хардверски (физички), тако и софтверски (могли би рећи – психички :-)

Што се психе рачунара тиче ствари су доста компликованије, као и код нас људи, али ако се и ту држимо основа као човек вере, излазићемо на крај :-)

Будите сами себи пријатељ..

Водите рачуна о температури, како места где уређаји раде тако и самих уређаја, батерија, пуњача.. – штитите електронику од повећане температуре и директне изложености сунцу. Ако било шта од електронике – уређаја које имате ради да је врело кад пипнете – то је знак да није добро. Ако не можете да држите руку, мењајте то што пре. Ово се посебно тиче батерија и пуњача. Многи мобилни уређаји немају активно хлађење па у јеку рада могу лако бити врели, одмарајте их с времена на време. Знајте да што мање позадинског осветљења, копирања, игрица, гласне музике, штеди енергију и батерије.. Преносиве рачунаре обавезно допуњујте са постољем за хлађење. Не напајајте телефон преко USBа мобилног рачунара без преке потребе већ преко пуњача – пуњење преко рачунара ствара већи проток струје кроз рачунар и додатно га загрева.

Чувајте батерије – старајте се да их пуните и празните до краја, не користите уређаје док се пуне, не држите их на пуњачу кад се напуне; у случају преносивих рачунара, напуните батерију на 80% и извадите, ставите на сигурно и не топло или хладно место – даље од струје, каблова,..

Размишљајте о потрошњи – што јачи процесор, графичка карта, више меморије, више компонената (2 хард диска, 2 оптичка уређаја..), већи екран, све то тражи више енергије. Бољи кућни рачунар са монитором троши пола киловата - као једна рингла, док преносиви рачунар ради на дупло мањој волтажи а троши као сијалица. Размислите колико дуго користите рачунар и колика је то потрошња..

Размишљајте о броју бежичних уређаја у вашој средини. Не држите телефон поред срца, обешен о врат, или лаптоп на грудима..кућни рачунар држите у пределу ногу, не на столу.. будите што даље од монитора.. Бежичне модеме држите даље од себе и места где често боравите, изван спаваће собе.. знајте да коришћење микроталасне омета бежични кућни интернет..

Чишћење рачунара: – искључите из струје, отворите страницу кућишта, и пре него да било шта унутра пипнете, пипните прво метал кућишта па онда руком унутра (због статичког електрицитета који је опасан за електронику). Усисивачем пажљиво усисајте шта можете или ако имате неку јачу пумпу за ваздух, издувајте. (усисавање није довољно) Ако немате пумпу, однесите кућиште негде код вулканизера и на компресор добро издувајте. Посебно отпозади и унутра где су вентилатори. Мобилне рачунаре и уређаје немојте чистити без стручне подршке.

 

Софтверско чишћење захтева програме који ће вам помоћи у томе, међутим треба да се старате да никад не напуните диск са подацима до краја, да увек одвојите једну партицију само за податке а једну за систем и ниједну да не натрпате – треба да гледате да увек имате бар 30% слободног места на диску. Не пуштајте у рад много програма истовремено. Не отварајте много страница истовремено било да је програм или интернет. Не пуштајте више филмова истовремено. Најсавременији рачунари имају могућност овакве употребе али у сваком случају већа аутоматизација, значи већу оптерећеност, избегавајте копирање више фајлова истовремено, не инсталирајте брдо програма и контролишите шта вам се аутоматски пали са системом.. бришите празан простор на диску и ДЕФРАГМЕНТУЈТЕ хард диск често – то је основа здравог система. Пазите како користите интернет, обезбедите се против вируса, пазите се какве податке чувате на рачунару, пажљиво са онлајн куповином, обезбедите децу од разног садржаја по интернету..

 

Што више овладате рачунаром, то ће мање он овладати вама. То је некако везано и за много тога другог у животу.. али рекао бих да је поента у учењу а не у самој борби. Научити најпре како са собом и са другима, а тако и самим стварима.. рекоше наши свети преци:

„треба знати стићи и утећи, и на страшном месту постојати.“

 

С једне стране рачунар одузима много времена а с друге учи великом стрпљењу. На нама је да научимо ту златну средину и да га искористимо најбоље.

 

 

bottom of page